ГЛАСНИК бр. 1

Јануар 2003.

ИНТЕРВЈУ: Предсједник Народне странке, Драган Шоћ

У ЗНАКУ БОРБЕ ПРОТИВ ТОТАЛИТАРНИХ РЕЖИМА

- Власт поистовјећује себе и своје интересе са народом и државом

- Одрицање од власти ради очувања заједничке државе

- Помиритељи као издајници

- Држава Србија и Црна Гора је демократски пројекат који подржава

  Европа, и почива на широком концензусу

- Дукљанство се исказује као патолошко антисрпство и жеља да се

  Црна Гора изолује од сваке комуникације са Србијом

- Вријеме Народне странке тек долази

Господине Шоћ, предсједник сте најстарије странке у Црној Гори, која је основана прије готово једног вијека.

Како видите њен развојни пут у контексту новије историје Црне Горе?

Иако су формиране у различитим временима и политичким околностима, много тога повезује Народну странку с почетка 20. вијека са данашњом Народном странком. Обије су настале као израз борбе против

тоталитарних режима. Прва, преживјелог апсолутизма Николе Петровића а друга комунистичког тоталитаризма. Обије су спајале традицију и савременост, и биле спој националних и духовиних вриједности Црне

Горе са европском цивилизацијом свога доба. Коначно, обије су као вјесници демократије трн у оку тоталитарним режимима. Прву је уништио  просвећени апсолутизам Књаза Николе, а данашња успјешно одолијева

непросвећеном апсолутизму Титових пионира. Ова паралела говори о природном континуитету, тако да данашња Народна странка, у политичком смислу, јесте само обновљена Народна странка из

1906 г.

СИМУЛАЦИЈА ДЕМОКРАТИЈЕ

Народна странка је обновљена у вријеме номиналног пада комунизма и обнове вишестраначја у Црној Гори.

Да ли је комунизам у Црној Гори заиста сишао са историјске сцене?

У Црној Гори је остао мали број комунистичких романтичара.

Народна странка их сматра поштеним људима и веома цијени  због  доследности и чврстине у одбрани својих заблуда. Али то не значи да је комунизам као облик тоталитарне свијести и метод владања нестао из Црне Горе. Напротив, можемо рећи да је комунизам обукао демократско рухо а задржао стару ћуд и праксу. Суштинских обиљежја демократије у стварном животу Црне Горе нема, нити, пак, назнака да се нешто у том правцу мијења. Власт поситовјећује себе и своје интересе са народом и државом. Политички неистомишљеници и даље се означавају као издајници народа и државе које треба по сваку цијену и свим средствима елиминисати. Грађанске слободе, владавина права, слобода штампе, контола и одговорност власти, економске слободе и све друго из корпуса демократских вриједности се само лоше симулирају.  Кад год  се режим осјети угроженим од демократије, преко тајне полиције и контролисаних медија, ступају на сцену добро познати методи притисака, уцјена, пријетњи и застрашивања. Најбољу слику о стварној демократији у Црној Гори пружају сви до сада спроведени избори, током којих су све наведене карактеристике власти у највећој мјери и најјасније исказиване. Дакле, на жалост, тоталитарна свијест и пракса, као наслеђе комунизма, су и те како живи у Црној Гори.

Народна странка је странка особене духовне и политичке мисије у Црној Гори. Како видите њене стварне учинке на том плану?

Смисао политичког организовања је, између осталога,

уобличавање и промоција одређеног система вриједности.  Праве политичке организације се, прије свега, препознају по корпусу духовних, културних, политичких, економских и других вриједности за које се залажу, по доследности у практичној реализацији тих вриједности и спремности да жртвују дневно политичке користи, па и власт, ради остварења програмских вриједности.

ЦРНОМ ГОРОМ ВЛАДАЈУ ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ, А НЕ ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

По томе се оне разликују од организација које су формално политичке а чији се смисао постојања своди на задовољавање појединачних и групних интереса путем власти. Те организације су у суштини интересне групе које се препознају по томе што им је власт једина вриједност и по спремности да је бране свим средствума. Демократија, нација, држава, интереси грађана, Европа, све је то за њих смоквин лист који једва да прикрива стварне циљеве. Народна странка је дала довољно доказа да припада озбиљним политичким организацијама. Током више од деценије дјеловања Народна странка се профилисала као коанзервативна странка, која држи до традиције, националних и државних интереса, препознаје и промовише европске демократске вриједности. Као таква, Народна странка је оставила траг на црногорску политику и свакако извршила позитиван утицај на политичко профилисање и уздизање грађана. Посебно сам поносан што је Народна странка доследно стајала уз своје вриједности и увијек је практично дјеловање прилагођавала стратешким циљевима, без обзира на  цијену коју је плаћала.Често је та цијена била висока и наносила тренутну штету у виду неразумијевање шире јавности, сумње у идентитет странке и губитка власти.

Поменућу само три случаја који у најбољој мјери карактеришу Народну странку. Почетак 90-тих био је обиљежен манипулацијама српске националне свијести у Црној Гори од стране неокомунистичких снага С. Милошевића и његових црногорских савезника. Та манипулација је ишла дотле да је српство поистовјећивано са приврженошћу Милошевићевом режиму и, што је још горе, противно традицији, каткад до увредљивости, било антицрногорско. Народна странка је имала снаге да се одлучно дистанцира и од Милошевића и од антицрногорства, остајући доследно на одбрани изворних вриејдности и традиције Црне Горе, промовишући српство као природни дио црногорске традиције, на демократски начин. Цијена је била довођење Српске радикалне странке, губитак гласова и епитет издајника српства. Други примјер је колаиција Народна слога, савез са ЛСЦГ, који је био једини стварни демократски искорак у Црној Гори у двадесетом вијеку. У вријеме подјела, мржње, сукоба та коалиција била је благотворни дух Св. Петра Цетињског - помирења и слоге. И то нас је коштало епитета издајника српства. Трећи примјер, и најсвјежији је напуштање власти, када је она постала отворено антисрпка и разбијачка по државу. Тада смо постали издајници црногроства, антиевропејци, ретрогардне снаге и сл. 

Сви ови потези значили су крупне помаке у црногорској политици и наносили су тренутну штету Странци. Али вријеме нам је увијек давало за право. Поштовање које Народна странка ужива и у Црној Гори и ван ње, у међународном круговима, чак и међу онима који се са њом не слажу су довољна сатисфакција за практичне и тренутне губитке и престављају значајан капитал за будућност.

НАРОДНА СТРАНКА ЈЕ ПОКАЗАЛА ДА ЈЕ ПОЛИТИКА ВИШЕ ОД БОРБЕ ЗА ВЛАСТ 

Недавно је Странка прославила један несвакидашњи јубилеј. Двије године од изласка из Владе и коалиције “Да живимо боље”. Какав је ефекат тог изласка?

Већ сада је јасно да је тим потезом драматично промијењен ток црногорске политичке и државне историје. И не само црногоске, већ усуђујем се рећи и шире, Балканске. Први пут се десило да је једна партија добровољно изашла из власти, да би остала доследна програму. Народна странка је показала да је политика више од борбе за власт, да има нешто вредније од власти - идеје и идеали у које вјерујеш.  Излазак Народне странке из власти зауставио је процес разбијања државе и окренуо процес у другом правцу. Резултате видимо данас на дјелу. Југославија, уставно преуређена и под другим именом, наставља да постоји, уз подршку демократског свијета, као дио европског интеграционог пројекта. Они који су се прије двије године клели да неће гласати за сепаратистички пројекат, исто као и они који су се клели да ће Црне Гора бити суверена, данас на сва уста хвале нову уставну конституцију. која је до краја пројекат Народне странке. Још једном је потврђена политичка видовитост, национална, демократска и државна одговорност  Народне странке. Будућност државне заједнице, улазак у европске интеграције, демократизација Црне горе, стабилизација Балкана, све ће се то једнога дана везати за Народну странку, у оној мјери у којој је Црна Гора утицала на те процесе. Нећу бити нескроман ако устврдим да ће будуће генерације излазак Народне странке из власти 2000. г. вредновати као један од међаша црногорске историје, по значају последица које је изазвао.

Потписан је Београдски споразум и ускоро се очекује доношење уставне повеље заједничке државе Србија и Црна Гора. Какву будућност предвиђате тој држави?

Добру. Држава садржи довољно интегративних елементата да би била функционална и партнер Европи.  Истовремно, има довољно  аутономије да се Црна Гора не осјећа подређеном. Уз то, ужива потпуну подршку Евроске уније и уклопљена је у њену стратегију интеграција, што је посебно значајна гаранција добре будућности државе. Коначно, и веома важно, овим чином политички је апсолвирана историја осноса Црне Горе и Србије, од 1918 до данас, која нас је непотребно политички исцрпљивала протекле деценије. Ово је демократски пројекат који почива на широком консезусу.

ДУКЉАНСКА ВИРТУЕЛНА ИСТОРИЈА ЈЕ УСМЈЕРЕНА ПРОТИВ НАСЛЕЂА ПЕТРОВИЋА И СЛУЖИ ЗА ПОРУГУ

Народна странка је аутор појма “дукљанство”, који је изведен из једног новог примитивизма и аутонегације идентитета и историјског пута Црне Горе, коју је промовисао Ђукановићев режим. Како оцјењујете ту појаву?

Дукљанство је пројекат  људи који нијесту добили сатисфакцију у виду афирмације у Београду. Са неоствареним амбицијама, исфрустрирани тиме, они су видјели шансу да створе свој атар, гдје би били најзначајнији, научници, пјесници, сликари, историчари, архитекте и др. У политичком смислу, дукљанство се исказује као патолошко антисрпство и жеqа да се Црна Гора изолује од сваке комуникације са Србијом. Тај патолошки пројекат неминовно долази у суков са духовном, културном, политичком и свом другом традицијом Црне Горе. Дукљанима је посебно на мети династија Петровић-Његош, која је, подсјетимо се,  створила  модерну Црну Гору. Дукљаство жели да поништи национално, духовно и полтичко наслеђе Петровића да га избрише из нашег колективног памћења и да га надомјести виртуелном историјом и идентитетом. Да нијесту мучна и тешка времена то би служило за спрдњу, и ти људи би били на политичкој и интелектуалној маргини, гдје им је са тим пројектом и мјесто. Овако имају подршку актуелне власти, тачније у њено име спроводе тај пројекат и с тога Народна странка ту девијацију доживљава као опасну.

Од када је Народна странка изнијела политичку суштину те акције, они служе за подсмијех, а резултат њиховог дјеловања је колективна реакција у виду све интезивнијег окретање према истинским вриједностима. Не може се Црна Гора преокренути као стара чарапа. Довољно смо зрео народ да би нам ова фанатична група обликовала иднетитет противно вјековној традицији. По народној није свако зло за зло. Дукљанство не може побиједити наслеђе Петровића али може, и већ то чини, пробудити, под комунизмом, прилично затрту свијест о  дубини и комлексности тога наслеђа.

БОГУ ХВАЛА И НАШЕМ ЗАШТИТНИКУ СВЕТОМ ВАСИЛИЈИ ОСТРОШКОМ

Народна странка је често бивала жртва политичких конструкција и оптужби. Чини се да је најзад упловила у мирне воде, и платила све рачуне које није ни направила. Шта као предсједник Народне странке предузимате на плану њеног даљег консолидовања, омасовљења и спремања за нове историјске изазове, који, без сумње, Црну Гору и заједничку државу очекују?

Народна странка се опредијелила да се бори за вриједности и то свакако има своју цијену. Много смо прошли, били стално на удару и пријетеља и противника. У појединим моментима било је тешко одредити одакле нам стижу јачи политички ударци. Често с оне стране која нам је била савезничка. Но све је то Народна странка, Богу хвала, и нашем заштитнику Све Василији Острошком, преживјела. И ево је жива и здрава  на политичкој сцени.

Све рачуне, стварне или лажне, које смо имали платили смо, чак и преплатили. Сада имамо чисту политичку позицију и потпуно отворено поље  дјеловања. Наравно, предстоји мукотрпан рад да се Странка консолидује после двије године практично даноноћне политичке напрегнутости и  искушења.  Пред нама је рад на организационој доградњи странке, кадровском јачању и валоризацији политичког капитала који смо стекли а који је велики. Вријеме Народне странке тек  долази.