ГЛАСНИК

 електронски билтен

ГЛАСНИК бр. 6

2005.

ЕМИЛ КРИЈЕШТОРАЦ:

УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У ОДЛУЧИВАЊУ НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

Проблем активног укључења, односно учешћа грађана у јавном животу локалне самоуправе и недостатак мотивације и интересовања за одлуке које се тичу њиховог непосредног интереса евидентан је у Црној Гори. Ово, међутим, није проблем само Црне Горе, већ се ради о питању које је у  центру непрекидне пажње како Савјета Европе и међународног сектора, тако и Парламентарне скупштине и Конгреса локалних и регионалних власти Европе.

У свим европским земљама у току је разматрање развоја демократије на локалном нивоу. Прије и изнад свих проблема који су  присутни на овом нивоу,  заједничка им је брига око два питања. Прво је питање стварне способности локалних заједница да преузму улогу која им је додијељена, и друго -  питање квалитета односа између грађана и њихових локалних представника, односно одборника и степен учешћа грађана у политичком процесу одлучивања на локалном нивоу.

Ова питања везана за учешће грађана у животу локалне заједнице нијесу неочекивана, пошто постоји јасна веза између развоја демократских институција и бољег учешћа грађана у јавном животу  у различитим облицима. Истовремено,  постоји повезаност између непосредног учешћа грађана у  процесу одлучивања и  функционисања представничке демократије, што је  са друге стране уско повезано са развојем друштва.

Пошло се од тога да демократија на локалном нивоу,  (слично другим видовима демократије), није непромјенљива. Улоге и функције локалне самоуправе се развијају у једној врсти живог процеса; рјешења која изгледају добра у једном тренутку, морају да се провјеравају и по потреби оспоравају и преиспитују у свјетлости друштвених промјена, потреба и очекивања грађана.

Након анализе искуства неколико чланица Савјета Европе, указано је на сљедеће важне проблеме.

1.  интересовања  јавности за политику и ширење опште апатије у вези политике;

2. Наравно да ови проблеми нијесу свуда  подједнако  присутни, нити се испољавају у истој мјери у свим земљама па је негдје очигледан напредак и завидан ниво у овој области. Ипак је неспорна потреба да се преиспита  учешће грађана у јавном животу локалне самоуправе и да се једним правним текстом обухвате главна питања на која  указује  искуство у овој области земаља чланица Савјета Европе, чији смо и ми однедавно члан, све у циљу формулисања заједничких смјерница и подстицања процеса прилагођавања форми и механизама учешћа грађана у процесу  одлучивања на локалном нивоу, савременим друштвеним условима и овим новим захтијевима.

У том смислу као заједнички документ произашла је и Препорука Комитета министара Савјета Европе о подстицању учешћа грађана у јавном животу на локланом нивоу, усвојена крајем 2001. године и упућена  земљама чланицама Савјета Европе.

Поменута Препорука о учешћу грађана у јавном животу локалне заједнице настала је као најважнији резултат активности координационог комитета за демократију на локалном и регионалном нивоу у посљедњих пет година. Илустрације ради, треба напоменути да је овај рад проистекао из расправе која се води преко 25 година. Наиме, један од првих важних политичких инструмената који су дефинисали стандард политике  у овом домену,  представља Препорука бр:Р (21) усвојена још 6. новембра 1981. године, заснована на Резолуцији односно Закључцима Конференције  министара Еропе надлежних за  локалну самоуправу (Штокхолм 1978 и Мадрид 1980). У међувремену, у мају 1991. г. на састанку министара за локалну самоуправу у Бергену (Норвешка) усвојена је Резолуција о учешћу грађана у процесима одлучивања и демократској контроли власти.

Дакле, сви ови документи су послужили као полазна основа за писање поменуте Препоруке, и разумије се, усклађени су и инкорпорирани у њој. Овај кратки историјат јасно показује колика је пажња посвећена  проблему који ће се и код нас ускоро актуелизовати, јер је обавеза свих чланица да спроводе начела и прилоге  Препоруке. Препорука је дефинисала основне принципе подстицања грађана да учествују у процесу демократског одлучивања, сугеришући као прво, гарантовање права грађанима на приступ јасним, потпуним информацијама о различитим питањима која могу бити од интереса за њихову локалну заједницу и права да учествују у доношењу важних одлука које утичу на будност њихове заједнице.

Такође, истиче се значај комуникације између јавних служби и грађана, уз обавезу перманентног развијања свијести о припадности заједници и подстицање грађана да преузму одговорност за допринос који дају јавном животу у својој локалној заједници.

Препорука, поред дефинисања принципа, обухвата и низ мјера и корака: за подстицање и јачање учешћа грађана у јавном животу локалне заједнице; за  подстицање учешћа грађана на локалним изборима и у систему представничке демократије; за подстицање непосредног учешћа јавности у процесу одлучивања на локалном нивоу и у управљању пословима  локалне заједнице; за подстицање оних категорија грађана који из разних разлога мање учествују у јавном животу локалних заједница.

На крају можемо констатовати да Препорука Комитета министара Савјета Европе на квалитетан и свеобухватан начин прилази овој материји, остављајући државама, наравно, када дође до практичне реализације политике засноване на овим принципима, одређену слободу у њиховој примјени.

Србија и Црна Гора са овим проблемом тек треба да се суоче, а од спремности Влада да га рјешавају зависиће даљи развој локалне демократије.