ГЛАСНИК

 електронски билтен

ГЛАСНИК бр. 8

Новембар

2005.

ИНТЕРВЈУ:

ИВАНКА АНТОВИЋ:

У Црној Гори је данас све двоструко, од аршина до морала

Иванка Антовић, портпарол Народне странке је рођена 5. августа 1973. године у Никшићу, гдје је завршила основну и средњу школу. Природно-амтематички факултет (Одсјек за биологију) завршила је у Подгорици, а магистрирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, гдје је тренутно на докторским студијама. Радила на универзиту Црне Горе, а затим као професор биологије у Гимназији у Никшићу, све док јој, због противљења преименовања наставног предмета српски језик и књижевност у матерњи језик и књижевност, није уручен отказ. Однедавно је портпарол Народне странке. Ријеч је о Иванки Антовић, новом лицу на суморној и углавној мушкој црногорској политичкој сцени.

Шта Вас је мотивисало на активан политички ангажман?

Цјелокупна ситуација у Црној Гори. Као и чињеница  да мало шта можете да урадите као појединац, слободномислећи и издвојен. Мало је простора за самостално дјеловање и мало шта се на тај начин може учинити у вези са (по свим оснвоама) катастрофалном ситуацијом у Црној Гори. Активни политички ангажман омогућава да уколико желите и имате шта да кажете, то и учините. И, наравно, дато што причате поткријепите аргументима, да предлажете конкретна решења и на тај начин покушате да утичете на поменуту ситуацију и промијените еј најбоље.

Зашто баш Народна странка?

Због тога што јој је Црна Гора света, због принципа и циљева за које се залаже, начина на који то чини, и што њен програм има лијеп биланс између поштовања и баштињења традиционалних вриједности и прихватања модерног и напредног начина живота. Вјерујем да је свако претјеривање лоше, као уосталом и сваки прелазак границе доброг укуса. Управо због тога, умјереност Народне странке освјежава црногорску политичку сцену.

Колико сматрате да жена може да утиче на политичка дешавања, с обзиром на чињеницу да се у Црној Гори политика и даље сматра мушким послом?

Ја се питам колико било ко, с обавезом на стање у којем се друштво налази ''захваљујући Влади Црне Горе'', може учинити боло шта?! То, наравно, не значи да не треба да покуша. Не бих рекла да се политика данас у Црној Гори сматра мушким послом. Осим код оних који ама баш све осим кувања, прања и пеглања, сматрају ''мушким послом''. Мислим да су такви мањина у Црној Гори и да је ситуација значајно промијењена последњих година. Чини се да је на неки начин традиционална свијест промијењена, да почиње прихватити добра искуства из свијета. Можда увијек не онолико колико би требало, али се напредак свакако примјећује.

Портпарол је особа која увијек мора да буде доступна за коментар или званични став партије коју представља. Како као жена успијевате да ускладите пословне са приватним обавезама, и да ли сте већ зажалили што сте се прихватили посла у ком нема слободног времена?

Засад обавезе успјешно усклађујем и још нијесам (а надам се и да нећу) зажалила што сам се тог посла прихватил. Мислим да било који посао, кад се ради професионално и савјесно, захтијева да се озбиљно потрудите не бисте ли га ускладили са приватним обавезама, а слободног времена ионако је све мање.

Колико Ви, прије свега као млад и образован човјек, видите Црну Гору данас, а како њену, надамо се, свијетлију будућност?

Црна Гора данас - биједна и сукобљена, уназађена, далеко од себе и мјеста на којем би требало да буде. У њој је све двоструко и вишеструко - од аршина до морала. У њој се сваког дана намећу све нови разлози за подјеле и раздор, не би ли се заборавило на материјалну биједу, на гладне и сиромашне, којих је много, и превише. Све то због петнаестогдишње власти актуелног црногорског режима који, истина, не ријетко мијења политичке циљеве за које се залаже, али има једну константу - лични интерес, од кога (и до кога) воде сви путеви пара и моћи, те потпуне контроле институција, сваког појединца и цјелокјупне заједнице. Због тога, свјетлије будућности неће бити све док они не постану политичка прошлост.

Ако све остане онако како је данас, да ли ћете остати да живите у Црној Гори, или ћете своју професионалну каријеру наставити у иностранству?

Искерено се надам да, због свих нас заједно, због нашег опстанка - и духовног и физичког, овако како је данас неће остати још дуго. Мислим да је овај народ већ одавно преко леђа прегурио превише терета, да му је доста превара, пљачки, лажи и насиља, и да ће већ првом приликом кад буде гласао доказати овој власти да је смјењива и пролазна, да мора да оде, јер је лоша и неодговорна, јер нам није донијела никакво добро. Уколико се то не деси, мислим да ће многи спаковати кофере и потражити неко ''сунце тужег неба''. Неко које може бити и не грије као ово наше, али се под њим живи, а не животари и једва прежиљава.

БУДАЛАШТИНА ''МADE IN MONTENEGRO''

Поред тога што је рјешење у вези са преименовањем наставног предмета српски језик у матерњи незаконито и неуставно, оно је и чиста будалаштина. На жалост, оригинално наша. ''Мade in Montenegro''. Тако нешто нико и никад прије није смислио. Никоме прије овог нашег режима није пало на памет да пропише правило да један те исти језик свако може звати како му се прохтије. И ту небулозу притом прогласише за одраз слободе, демократије и којечега још. Кад чујете да нам предсједник скупштине тврди да он, ето, истовремено говори пет-шест језика, не знате да ли да се смијете или да плачете. Исту реакцију код мене изазива и чињеница да ми је уручен отказ по два основа. Може бити да је разлог то што је у Црној Гори све двојно и двоструко, али то знају једино они који су тај отказ писали. Они, који се свим силама труде да направе ''новог човјека'', чудну смјесу мишића и по које кости, али само оних које су потребне - да подигну руку при гласању, и савију главу - при климању. Са посве слабом кичмном, и са што мање мозга, да се без муке обликује према дневним потребама.

Иванка Антовић, портпарол Народне странке